KAKO DA USPETE U SRBIJI VOL.1

Ukoliko ste bez posla, para ili oba ovo je prava stvar za Vas. Vaš uspeh leži u muzici! Da! Srbija je kolevka moderne muzike i svako od Vas se njom može baviti. Ona je opštenarodno dobro.

Evo nekoliko osnovnih pravila:

1. pesma mora da se rimuje, ako se ne rimuje to nije pesma
2. bitno je samo da se rimuje na najjednostavnijem nivou kako bi svi mogli da razumeju tekst i što je još važnije da ga odmah zapamte
3. pravilo je dve do tri strofe i refren
4. refren mora biti ukraden
5. u tekstu se mora spominjati nešto od ponuđenog:
    a) lekovi za smirenje/ protiv bolova (bromazepan, persen, aspirin, bensedin,...)
    b) što oštrije alkoholno piće (vodka, rakija, viski,...), dok je vino za postizanje "ozbiljnije" emocije
    c) besna kola (džip, limuzina, mečka, ...)
    d) droga (po mogućstvu porediti predmet pevanja s istom)
6. u pesmi onaj koji peva mora da pati
7. poželjno je da predmet pevanja bude đubre ili kurva
8. dok pevač pati treba što plastičnije opisati njegovo kidanje i propadanje i sve na šta je dotični spreman zbog svoje patnje
9. opseg emocija meri se time da li volite ukus njegovog đona, koliko promila imate u krvi i da li patite od insomnije
10. poželjno je pomenuti određeni sat, dan u nedelji, ime... kako bi postigli veću katarzu publike koja će se prepoznati u Vašoj poeziji
11. posebno je atraktivno pevati o tome kako je neko daleko, u drugom gradu naročito ako je Vaša pesma namenjena "beogradskoj" publici
12. koristiće Vam i da upotrebite glagole kao što su mešati, zanjihati, skinuti, uvijati, polomiti, popiti, ubiti (se), plakati, raskinuti, lagati, disati (za njim/ njom ili u slušalicu), krvariti ...
13. strane valute nije na odmet pomenuti
14. ponovo pominjem rimovanje jer je prebitno!!!
15. da bi pesma bila popularna što je poenta moderne poezije obavezno upotrebiti jednu od ponuđenih reči: ful, super, vrh, mega, ultra, giga, strava, kul. Još ako ih sve ukombinujete, Vi ste uspeli u životu.
16. izvođač Vaše pesme ne sme, ponavljam ne sme, da ume da peva jer glas treba što više doraditi u obradi; to je poenta; dobar glas nije u trendu pobogu!
17. i poslednje, kao šlag na tortu, savet za izgled Vašeg izvođača koji treba da privuče više od pesme:
      a) ukoliko je muško - što više gela na kosi, što uža košulja, bele patike ili cipele koje se što više sjaje,               šalčić/maramče oko vrata, što belje navlake na zubima i svakodnevnu teretanu
      b) ukoliko je žensko - što manje garderobe (najbolje bi bilo jedno parčence materijala), što više                       zlata/cirkona/kamenja, kosu da nadogradi, nokte da nadogradi; sise, dupe, usta da napumpa; nos da             iseče, štikle moraju biti bar polovina visine izvođačice da bi ženska publika imala modni uzor

Ukoliko sve ove uslove ispunite, Vaš uspeh je ZAGARANTOVAN!

PUTNIK

Svaki putnik kad tad stane,
a zašto baš ovde,
zašto gde je ovaj putnik stao,
pred raskršće razuma i ponor emocija.
Nikotin i alkohol.
Koliko je samo sramno neženstveno,
zar ne!
Šta ću kada tražim snove po pepelu.
Koraci bi više od zacrtane staze,
krajnje nezanimljive da se njom hodi.
Ostati ili otići?
Razum ili srce?
Za šta je karta povoljnija jer putnik nema ni kada ni čime da plati.

JOŠ JEDNOM O JEDNOJ ZIMI

Nestao je na početku velikog snega,
na kraju jedne zime. Za njim je ostala nedorečena rečenica i tragovi starih patika. Ostali su datumi u kalendaru, precrtani suzama i razmazanim karminom.
Tražila ga je,taj kompas srca umornog od lutanja. Jednog dana ga je našla. Seća se jedino da je rekao da je srećan. Tada je ona nestala.

RAZGOVOR SA KUPIDONOM VOL.1

Za šahovskom tablom sede Keti i razvaljen tip. Lepuškast, razvaljen tip. Posle svakog poteza, njih dvoje potegnu po čašu vodke, a posle svake partije on svoju pobedu slavi povlačenjem lajne. Keti je pokušavala da izmeri veličinu te lajne. Par puta je bila dužine čuvenog autoputa Bratstva i jedinstva.

Keti: Jel možeš da smanjiš malo?
Tip: Zašto bih?
Keti: Ja trpim posledice.
Tip: Ja ne i krila su mi belja od toga. Vidiš?

Keti je obnevidela već tako da ništa nije ni bila u stanju da vidi već je namestila figure za novu partiju.

Tip: Nikada nećeš naučiti da igraš ovo.
Keti: Kako kad ti stalno menjaš pravila?!
Tip: Postavi svoja pravila.
Keti: Rekao si da bi te to ubilo.
Tip: Bi.
Keti: Ja ne želim da te ubijem.
Tip: Ti si mazohista.
Keti: A ti sadista.
Tip: Zar to nije dobitna kombinacija!

Tip cepa vodku, Keti nazdravlja.

Keti: Ti baš živiš život.
Tip: Kad sam besmrtan kako drugačije.
Keti: Ali tvoj način života se odražava na moj život.
Tip: Žali se svevišnjem.
Keti: Probala sam.
Tip: I?
Keti: Vidiš da nije imalo nekog efekta.
Tip: Lepo sam ti rekao da se ne cimaš bezveze. I on već ima godine. Nema vremena da sluša svakog.
Keti: Baš ni malo?
Tip: Zato sam ja tu. Osloni se na mene.

Tip teturavo ustaje od stola. Prilazi Keti. Ona se klatara na stolici. On joj grubo gurne svoje rame pod glavu, tako da je udari. Ona na tom mestu već ima modricu.

Keti: Opet si me udario.
Tip: Al bar ne kukaš da nemaš na koga da se osloniš.
Keti: Zašto svaki put ponavljamo isto?
Tip: Nije isto. Pravila su drugačija, a kraj partije je kad tad neizbežan. Ja tu ne mogu ništa.
Tip dobija histerični napad smeha.
Tip: Osim da slavim!

Tip opet dobija partiju, povlači lajnu. Keti se hvata za srce. Nekoliko kapi krvi pada na pod.

Tip: Jao, ti i to tvoje slomljeno srce! Odvratno je!
Keti: Ti si to uradio.
Tip: Nisam ja nego ove figure. Ja sam samo igrao, a figure su nametnule pravila.
Keti: Lažeš.
Tip: Kako zinem!
Keti: Zašto?
Tip: Ti to voliš. Pogledaj prošlu partiju. Igrali smo je skoro dve godine i vidi gde je kralj otišao posle šah mata. Pred olt..
Keti: J..i se!
Tip: Ovo je bilo nisko.
Keti: Uvek sam imala oštar jezik.
Tip: Neko jezik neko strelu.

Tipu se u ruci stvara zarđala strela. On je razapinje o luk i gađa Keti pravo u srce.

Tip: Neko će da se je.e, a neko da naje.e!

Tip se zavali u stolicu i zaleprša krilima. U rukama mu se stvore kokice. On diže noge na sto i posmatra Keti.

PEPELJUGA

Ova

Pepeljuga mora da ide.

Ici, fin naziv za pobeći. 

Kočija je bundeva, 

konji su pacovi. 

Ponoć vrišti. 

Ponoć ili ponos? 

Previše sličnih snova. 

Srce urla. 

Plaši se maćehe kajanja. 

Strah je ljubavi i slamanja. 

Previše znaš o njoj. 

Premalo vremena na satu. 

Kazaljke se lome. 

San nestaje. 

Jutro je možda istina. 

Bar imaš njenu cipelicu, 

možda nešto slično srcu.

Tako ćeš uvek znati da me pronađeš.  

ČAROBNJAK IZ(V)OZA

Ona je lepuškasta devojka sa sela. Prirodno rumenilo na obrazima govori o zdravom vazduhu njenog imanja i okoline. Obučena je smerno. Obuća koju nosi pogodna je za sve vremenske nepogode Slaže se uz sve jer je crna i univerzalna je, može i u crkvu i u štalu. Još pre nego što je svoje noge stavila u te multipraktik cipele, lepuškastu su naučili da joj pamet neće mnogo pomoći u životu.
"Imaš, sine, krave i ovce. To je veći profit nego što mlate oni tamo po gradu. Nemaju oni pojma. Mi smo pametniji od njih. Džaba im te škole i kako se ono zvaše, fakulteti. Pusti ti to. Slušaj ti nas."
Koliko god pastoralna sredina bila, kuća mora da ima televizor i na televizoru mora da se gleda ono što je popularno. Zato se njen tata lomatao po usijanom limenom krovu da namesti antenu sebi i svom čoporu, tako da nakon napornog njivskog rada mogu svi da odahnu uz kanal Roze. Gorepomenutu lepuškastu devojku je to fasciniralo. Na toj televiziji sve su devojke znale da glume, pevaju, igraju. Sve su imale veliko vime... Ovaj... Grudi. Sve su imale visoke štikle i zapravo su menjale cipele. Sijale su se kao nebo kroz prozor njihove štale. Lepuškasta je tada shvatila da želi da bude na tom ekranu po svaku cenu.
Kada su svi polegali, ona je spakovala svoj kofer i krenula put velikog, belog grada. Put je bio dug, neudoban i zamoran. No, sve se može kad se hoće. Šta je jedan put naspram toliko godina kopanja njive! Još uvek ima crno ispod noktiju koje je živi dokaz njenog iscrpnog rada. Stiže tako lepuškasta u veliki grad. Pošto teška vremena zahtevaju teške mere, ona je shvatila da mora što brže napredovati. Prvo je otišla kod kozmetičarke, simpatične plavuše u ružičastom. Ona ju je donekle civilizovala kako bi lepuškasta mogla lakše da nastavi ostvarenje svog plana. Obzirom da je tretman poduže trajao, kozmetičarka i lepuškasta su se zbližile. Gotovo da su odmah postale najbolje drugarice. Kozmetičarka je zato lepuškastoj u znak prijateljstva objasnila kako stvari funkcionišu u velikom gradu. Tako je i njoj bilo kad je došla. Objasnila joj je da sve te ljude treba gaziti da bi došla do onoga što želiš.
"I, ne draga, ne treba da ti bude žao. Samo gazi! Naročito ako su žene. Sve su one ružnije od tebe i nikakva su konkurencija. Možeš ih uništiti tako da će ostati patosirane iza tebe kao da si kuću bacila na njih. Najbolje oružje za postizanje uspeha su ti, naravno, muškarci. Njih treba da muzeš što više. Upamti, ne voliš njih. Voliš ono što mogu da ti omoguće i to voliš tek kad ti omoguće ono što hoćeš."
 Lepuškasta je upijala kao da joj život zavisi od reči mudre kozmetičarke. Vrlo brzo je dotične savete sprovela u praksi. Prvu cimerku je iskoristila da je upozna sa prvom muškom žrtvom. Lepuškasta je nakon toga cimerki napakovala problem kod gazde, cimerka je izbačena iz stana, a lepuškasta je u znak sećanja zadržala cimerkine poprilično skupe crvene cipele i pažljivo ih je čuvala od svoje nove čivave. Pa, ne može doveka ići u svojim crnim cokulama. Mušku žrtvu, trofej takoreći, šetala je neko vreme. Bio je simpatičan, ali u potpunosti bez mozga. Stalno je mlatio praznu slamu i nikada nije ispunjavao svoja obećanja. Takođe ni njegov novčanik nije bio nešto ispunjen. Lepuškasta se ubrzo smuvala sa njegovim prijateljem. Prijatelj je bio nešto stariji, dosta uštogljen muškarac. Bio je uspešan i vredan, ali do te mere bez srca da se lepuškasta prilično patila sa njim. Danju je bio uzoran, poslovni čovek, a noću se prema njoj ponašao kao drvoseča. Jedva je uspela da pobegne sa sve svojim, tj cimerkinim, crvenim cipelama. No, to je nije pokolebalo! Vrlo brzo našla je sledeću žrtvu. Ovaj je tek bio specifičan primerak. Plavkasti tip sa aristokratskim prizvukom u stavu. Na prvi pogled je delovao moćno. Pravi lav! Ona je verovala da je napokon to ono što je tražila. Bogataš koji će je progurati do samog vrha i servirati joj slavu na tacni. Koliko se samo, sirota, iznervirala kada je shvatila da dotični nije sposoban išta igde da ugura i progura, a jedino što će joj ikada servirati je premasni doručak u krevet. Tip je bio edipovac i potpuni papučar, bez nekog preteranog konta u banci i bez iole muškosti u sebi. Neko vreme je patio za njom, a onda je izašao iz depresije, stana i ormana i našao dečka. Lepuškasta već nije više bila toliko staložena. Sve češće je odlazila kod kozmetičarke jer je redovno grizla svoje nadograđene nokte, pa joj je trebala korekcija. Crvene cipelice su se već pomalo izlizale i više nisu toliko dobro sarađivale sa njenim, popularno rečeno personalitijem (spelovati po srpski), ribe. Kozmetičarka joj je rekla da ode direktno do cilja svoje želje kad već preko posrednika ne ide. Nema šta da izgubi. Lepuškasta se doterala čak do nivoa skoro pa lepa i otišla do direktora televizije kojoj su se ona i njena brojna familija klanjali. Međutim, ni to u velikom gradu nije baš toliko lako. Danima je čekala da je primi. Svaki dan je suknja bivala sve kraća, a dekolte sve dublji. Nije ni ona glupa. Videla je ona baš na toj televiziji kako to sve ide. Napokon ju je direktor primio. Delovao je moćno, bogato, obećavajuće. Koliko je samo iskreno govorio i sa kakvim stavom. Samo za nju je čuvao najfinije popijate i opijate. Bez problema je pristala na sve njegove uslove koji su vodili ispunjenju njegovih obećanja i njenog sna. I tako, dok je jednog dana dolazila do njegove kancelarije, na pola puta zaustavilo ju je obezbeđenje. Objasnili su joj da je direktor na putu i da ne želi više da je vidi. Pristup joj je zabranjen i nije im jasno šta joj tu nije jasno. Pre nego što je otišla, preko ramena obezbeđenja ugledala je plavušu koja sedi ispred direktorove kancelarije. Primetila je da je plavušina suknja kraća od njene i u tome našla objašnjenje. Skoro pa lepa se vratila na nivo lepuškaste, spakovala svoj kofer, povela sa sobom čivavu, obukla cokule i vratila se u zavičaj. To veče su na ružičastoj televiziji puštali neki stari film. Valjda zato što je retro in, pomislila je. U tom filmu neku devojčicu je opalio prozor, ona je sanjala neku čudnu zemlju i pevala tamo sa nekim strašilom.
"Bože, koliko je ova televizija propala!" Rekla je i ugasila televizor na pola filma.