NE VRAĆAJ SE

Tek što si otišao,
a već se vraćaš.
Pogrešna odluka u loše vreme.
Vraćaš se ničemu
jer ništa nije ni i bilo.
Vraćaš se uzalud
jer nikad nije ni vredelo.
Trošiš korake misleći da te čekam na kraju puta.
Stara navika da uvek sam tu,
a napokon sam uspela da odem.
Možda se jednom vratim čisto iz nostalgije,
al samo onda kad budem sigurna da se nećemo sresti.
Da potražim dodir,
poljubac
i miris,
da potvrdim sebi da sve je bila laž.
Prekini da se vraćaš.
Tužno je kad te po povratku niko te ne čeka.
I pored svega,
ja ne želim tvoju tugu.
Vrati se tamo odakle si došao.
Možeš bez mene.
Kada si ti meni trebao,
uspevala sam sama.
Okreni se i idi kao milion puta do sad.

Baksuz je buditi prošlost iz večnog sna.

DERIŠTE

Danas glumim da sam velika. Otišla sam sama u kafić na jutarnju kafu, otvorila dnevne novine i trudila se da shvatim šta rade svi ti veliki ljudi. Papa je podneo ostavku, na pijaci se najviše prodaju jabuke, a predsednik je nekom japanskom ambasadoru dao neki orden. Zvezda je osvojila kup, a pojedini iz novopečene vlasti dobili nova kola. I zašto je ova Politika toliko velika i nezgrapna?! Zatvaram je raskupusanu i na telefonu puštam Under The Sea iz Male sirene. Slušam raka Sebastijana kako kaže: The human world - is a mess. Shvatam da ću možda porasti onda kad naučim da čitam Politiku. Dok ovo pišem, shvatam da neću ni tad.

OD MAJKE SJAJA KABAREA MAJCI SJAJA KABAREA

Stani u chorus line i pažljivo čitaj! Možda zvuči ti čudno ali osećam da ja sam mjuzikloholičar, baš mi je MILO. Dugo sam u tome bila prilično redak (klinički) slučaj sve dok nisam (u WCu) naletela na još jedan ovakav primerak. Mislim, na tu osobu sam susretala, a što se nismo pozdravljale Boga pitaj. Ne znaju ni Eb, Veber, Fosi - sveti oci to. Tada nisam ni sanjala da će ta dva mjuzikloholičarska slučaja napraviti zajednički mjuzikl i tako započeti nešto u šta svim srcem verujem da će jednog dana biti jako veliko i uspešno (i da će dovesti do one predstave za nas, al nećemo javno o tome da neko ne ukrade ideju). Da nisam srela tog drugog mjuzikloholičara prvenstveno bih izgubila priliku da imam jednog od najdivnijih prijatelja. Prijatelja koji i kada se razdvojimo ne prestaje da bude prijatelj i sa kojim se u suštini savršeno kapiram. Prijatelja sa kojim delim nešto što ni sa kim ne mogu - mjuzikl euforiju, osećaj stvaranja mjuzikla i gajenja istog. Ovaj osećaj koji peva prepevane songove i igra u njihovom ritmu. Patološki mi je nedostajala konekcija mozgova koji se nadovezuju u stvaranju teksta i salvama smeha koje se prolamaju iz oblaka dima iznad dve fotelje. Bila sam jedna krajnja glupača što sam se ne znam zašto udaljila od svega toga. Nisam ni bila svesna koliko mi je sve to falilo. Znala sam da mi je falilo, ali da mi je falilo toliko nisam mogla ni da pomislim. Nedostajale su mi sve moguće provale karakteristične samo za spoj ova dva mjuzikloholičarska mozga i ne želim to više da izgubim. Nedostajao mi je miris kafe, nikotina i zajedničkog sna o Brodveju (smeštenom u bilo koji deo sveta, nebitno dok god ga mi vodimo). Ako se ikada desi da se ne vidimo ovoliki period koliko se nismo viđale, slobodno me baci kod Fred Hani Mamu i proderi mi se frekvencijom replike " 'de je tekst?! " A i ja ću tebe. I protrešću te kao dete ringlov.
Sad zamisli da je sve ovo song (za koji su plaćena prava) sa sve šljokicama, kooookicama, horom, baletom, TRUBADURIMA, orkestrom, sa vrhunskom rasvetom i vrhunskim ozvučenjem (opširna didaskalija).
I šta još sad da dodam na kraju ove pesmice? A, da...! Život je, znaj, KABARE SJAJ.
Ramalamalamakadingadadingadong! Volim te ćureći!

P.S. Vidiš da je lepše kad je tekst celovit,a ne prekinut kad se uživiš u njega, kao što su neki to svojevremeno umeli da rade. :)
P.S.S. Volim te!

ZBOGOM

Ja sam ta koja te je najiskrenije volela,
ljubila usne još uvek vlažne od laži,
puštala te da lažeš
i misliš da si jak - ono što želiš da budeš, zbog čega sve gubiš.
Sve sem mene.
Grlila sam tvoje telo na kom je i dalje bio tuđ miris.
Iskopavala tebe ispod tebe.
Ja sam ta koja te poznaje,
koja je jednom sve prokockala kako bi bila amajlija za tvoje kocke.
Kako suludo od svojih grešaka pravim titule!
Sad mi oprosti što sam suviše umorna da te branim pred drugima.
Dugo sam bila štit,
sad meni vitez treba.
Ja sam uvek bila ta koja je tu.
I kada sam svoja,
i njegova,
i tuđa,
jedino tvoja uvek ostajem.
Bože,kako se time hvalim!
Tvoji inicijali su urezani na meni.
Ismevana od drugih,
neshvaćena od jačih,
ponosna na sebe,
jer ja sam prvi put volela.
Jer ja te zauvek volim.