BALKAN

Mi, Balkanci,
kad volimo, volimo mnogo,
kad mrzimo... isto tako i još više.
Mi volimo toliko da puca,
a i kad ne volimo puca isto tako.
Volimo da verujemo da smo najstariji narod ikada.
Naše žene su i dame i kurve.
Naši muškarci su i džentlmeni i kompletni idioti.
Naš inat nema granicu.
Zašto?
Pa, takvi smo! Šta me pitaš gluposti?
Mi Balkanci kada lumpujemo lumpujemo toliko da se završi fatalno...u kom god smislu,ali mora fatalno.
Mi se ljubimo iz ljubavi,
ljubimo se i iz mržnje.
Mi volimo porodicu i to dokazujemo svadjanjem sa istom na, naravno, porodičnim okupljanjima i kolektivnom ždranjima.
Mi vapimo za ravnicom dok hvalimo planinu...
I obratno.
Mi uz vino tražimo vodu...
I obratno.
Pijemo kad nismo žedni,
jedemo kad nismo gladni.
I obratno.
Mi ljubimo uvek.
Mi grlimo uvek.
I to tri puta...najmanje.
Mi paujemo i kad volimo i kad mrzimo.
To je jednostavno tako.
Glasni smo kad su svi tihi...i obratno.
Mi smo svoji,pametni i glupi, vazda nezadovoljni,nesigurni i nabedjeni, a u svemu tome
hedonisti.
Nadji ti taj sklop ljudi na svetu,
pa zovi psihijatra ili samo uživaj što si našao ovakvo nešto.

DELIRIJUM

Prvi put sam osetila tvoje usne po celom telu.

Prvi put znam da opišem teksturu tvoje kože jer mi se urezala u jagodice prstiju kao opomena.

Prvi put čuvam tvoj miris na sebi ne želeći da ga išta ikada spere, a nekada je služio samo da spere druge.

Prvi put ti pamtim glas i topao dah na svakom deliću mog uveta.

Prvi put ti vidim pogled dok ležiš na meni i izgledaš kao da me nikada nećeš ostaviti.

Ne mogu da prestanem da zurim u tvoje oči.

Lažem! Mogu, ali ne želim.

Predajem ti se bez kajanja, razmišljanja, kalkulisanja.

Predajem se bez morala.

Prvi put sam apsolutno tvoja.

Prvi put naš hotični mozaik ne kvare delovi drugih ljudi.

Osećam tvoj ukus u ustima,

Presuvim od ljubljenja svakog milimetra tvojih ledja.

Osećam težinu tvog tela na sebi ne kao teret, već kao snagu.

Prvi put me puštaš da te mazim i grlim.

Prvi put u medjuprostoru noći i jutra istinski pripadamo jedno drugom.

Prvi put pričam sa tobom dok ti se predajem.

Govorim ti sve reči prećutane godinama glumljenja da nismo jedno drugom bitni.

Sediš na krevetu.

Grlim te nogama oko struka i želim da taj momenat zauvek traje,

A ti se boriš da li da odeš ili ostaneš.

Dao si mi svu slobodu ovog sveta,

A ja istu samo želim da bacim na pod po kome nam se stopala sapliću u neartikulisanom grljenju.

Prvi put zaista želim da te zadržim,

A prvi put moram da te pustim.

Čujem da sam ti navika i ne znam da li si i ti meni samo to.

Ne mogu da slušam ni tebe ni sebe.

Želim samo da čujem tvoj i moj dah koji se prepliću kroz usne duplje.

Prvi put shvatam šta je sve moglo biti dok me grliš u jednom velikom ništa.

Puštaš me da histerično palim cigare jednu za drugom i ljubiš me i tad.

Puštaš ovo derište da se iživi.

Iznova i iznova se vraćamo u krevet kao da je ta hrpa perja beg od stvarnosti koja mora doći.

Prvi put shvatam da mogu da te izgubim.

Prvi put koji ne želim da je poslednji.