PRIJATELJ, BRE

Nisam dugo pisala blog.Možda sam i zaboravila kako se to radi.Moguće.Al jedno zaboravila nisam.Nisam ono što me je osoba kojoj ovo posvećujem naučila.Naučila me je šta je prijatelj i kako biti prijatelj.Kako ljudima dati šansu i znati koliko vrede čak i kad greše.Čak i kad mnogo greše.Ovo poslednje sam možda i ja naučila nju.Definicija prijatelja je,koliko ja do sad znam,ono kad nekoga ne vidiš jedan dan, a imaš toliko toga da mu ispričaš i toliko trenutaka koje bi voleo da si proveo s njim.Prijatelj je ona osoba zbog koje tebi mogu na sve da puknu živci jer on ima jače.Prijatelj je ona osoba koja te voli čak i kad sebe mrziš.Ona osoba koja izgovori sve što prećutiš. Ona osoba koja je tu kad su svi odavno otišli. Prijatelj je ona osoba koja trpi ko kamila i za tebe grize ko vuk. To je osoba koja zna baš svaku tvoju manu a i dalje misli da su to sitnice koje se daju korigovati ili ne ako ti baš izrazito to korigovanje odbijaš. Prijatelj je osoba koja ti je porodica bez obzira na krvno srodstvo i za koju bi dao sve bez razmišljanja i vaganja. To je ono stvorenje koje voliš ne zbog toga što je uradilo za tebe nego zbog toga kakvo je. S tom osobom preživeo si i raj i pakao, a uvek bio na neki čudan način siguran i srećan. To je osoba koju ne bi prodao iako znaš koliko mnogo vredi. To je osoba koja donese osmeh u svakoj tugi bez da se istom sladi. Ona prihvata i tvoju sreću i tvoju tugu bez obzira na okolnosti. Iskrena i bez zavisti i bilo kakvih, nazovi popularno, kompleksa. Do nje nisam znala šta je iskrenost i požrtvovanost u pravom smislu. To su više bili teoretski pojmovi. Promenila me je na bolje i još uvek to čini. Prijatelj je isti kao ti, a opet dovoljno različit. Prijatelj je tvoje suze i tvoj osmeh. Prijatelj je ona osoba koja može najviše da te obraduje i najviše iznervira. Kao i ti nju. Prijatelj je jetra.

#jetra= interni izraz

ONI

Njihove ruke drže moje, a ne dodiruju.
Njihovi koraci hodaju sa mnom u suprotnom smeru.
Njihov pogled me gleda, a ja sam slepa.
Izgovaraju reči na koje moje ne umeju da se nadovežu.
Onda ćutimo, a ta tišina se previše dere.
Njihove usne ljube, a moje nestaju.
Njihove misli prolaze kroz mozak i tu ne ostaju.
Oni grle telo kog nema.
Oni vole ženu koja ne postoji.
Oni veruju u laž jer je to jedina istina koju pružam.
Oni su sadašnjost posuta prašinom.
Oni su budućnost sa zaustavljenim kazaljkama.
Oni su alternacija prošlost.
Oni su lek sa isteklim rokom trajanja.
Oni su kraj koji moram stvoriti,
a ja sam u gluvoj sobi na srči naših uspomena
koje urezuju zbogom u moja stopala.
Reč koja neće preći preko mojih usana.
Zbogom ne govore oni koji ostaju.

Srebro

Jesi li ikada primetio koliko su srebrna svitanja bez sunca?
Kako rosa glumi da se topi u tragove mojih narukvica koje odzvanjaju bez odjeka.
Kaplju krovovi nemi.
Zure prozori skriveni zavesama tuđih tajni.
Kaplju odavno pale kiše.
Srebro preliva.
Srebro okiva.
Asvalt upija.
Korak odzvanja
u prazno kao nikad pre.
Ti odlaziš.
Ja ostajem,
okovana tišinom,
zalivena srebrom
da nikad ne izgovorim tvoje ime
i dokažem da oni što odlaze
uvek žele da ih neko vrati nazad.
A ti to ne želiš,
zar ne?

Mojoj zecijoj sapici

Onaj prijatelj koji je uvek tu. Onda kada mi treba da vristim iz petnih zila i onda kada mi treba tisina koju je kratko nazvala banja.
Ona me zna bolje od mene same. Zna me u korak i kuda ce taj korak krenuti, dok ona podrazumeva da podje istim putem sa mnom. Ona tera moj strah i tad shvatim kolika je njena snaga. Pusta me da se pravim pametna, cak i kad pojma nemam sta radim, pa me ubedi da sam sama nasla resenje, a ustvari me je ona spasila po ko zna koji put.
Ona zivi na vrhu sveta. Pod njenim prozorom je ceo Beograd, a nad njim je celo nebo. Jednom ce uhvatiti neku zvezdu sa tog neba, ili cak i mesec, ali ce zaboraviti. Ona ne voli mnogo da pamti. To je dobro jer nece zaludeti negde ta nebeska tela ili mi ih pozajmiti kad mi opet zadnje pare odu na cigare.

Nini za svaki osmeh i svu srecnost u proteklih necemo reci koliko godina jer nepristojno je dame i godine stavljati u istu recenicu