(NE)ISKRENOST

Ne veruj mi kada ti kažem da ti želim svu sreću ovog sveta.
Lažem.
Lažem sebično i bezočno gledajući te u oči.
Ne želim ti sreću ako će te ta sreća odvesti od mene,
a ne trenutno ne znam kuda te sve može odvesti.
Ne nasedaj kada ti delujem iskreno i objektivno.
Samo delujem. Ne znam stvarno biti takva.
Želim te za sebe i samo sebe.
Kao potreba za dahom,
u najmanju ruku za cigarom.
Ne podržavam te u svim tvojim snovima jer znam da ni sam ne znaš šta i zašto sanjaš.
Ne veruj mi kada blagosiljam bilo koji tvoj odlazak
jer sam sebično zaljubljena, nerealno nerazumna i bahato vezana za sve što nas vezuje.

Nikad iskrenije,
ja

NIKAD

Postoji ta jedna istina koju od mene nećeš čuti.
Ne dozvoljava mi srce.
Ne dozvoljava mi mozak.
Ma, ne dozvoljava mi ni jedan prokleti razlog kog mogu da se setim da opravdam kukavičluk.

Nikada ti neću priznati da me nasmeješ jednom rečju.
Da znam svaku nijansu tvog glasa,
i istinitu i lažnu.
Da tvoj pogled tražim u milion pustih ulica i noći,
a da se uvek kući vratim praznih ruku.

Nikada neću stati na put tvoje sreće.
Mogu se toj sreći rugati, mogu je kuditi, ali ću je uvek čuvati da te ne napusti.
Puštaću te da mi pričaš sve o sebi bez da ti kažem da me neke stvari bole.
Ja o tim stvarima neću tebi govoriti.
Ponovni kukavičluk.

Uvek ću znati da pročitam senke tvojih očiju
i znam da ću biti jedina koja može da nađe spas.
Za tebe.

Neću te napustiti ni kada se ceo svet sruši,
pa čak i bukvalno ako to bude za našeg vremena.

Neću te napustiti ni kada se srca i tela udalje toliko da se ne mogu videti.
Kada možda nastupi neko novo vreme u koje ćemo zakasniti,
novi prostor u kome ćemo se mimoići.

Biću tu,
i ne znam zašto to ponavljam kad već znaš,
kad ne bi i dalje bio tu da ne znaš.
Biću tu,
voleću te u kom god obliku.
Da li je obličje za ljubav uopšte i bitno?

Neću ti priznati nikada ništa od ovoga,
sve dok ti prvi ne otvoriš srce sasvim.
Inat ili kukavičluk,
izaberi šta ti je draže,
jer i sam znaš šta je istina.

JANUAR U SRBIJI,SURVIVOR ZA OSTALE NACIJE

Januar. To je ono kad mesec dana skoro ništa ne funkcioniše. To je period kada digneš sve četiri u vis. A, ne! Ne zato što ti to tako hoćeš, nego zato što si prinuđen od silnog jedenja i pijenja. Specifičan feonomen koji gaji samo naša (ne)fina država. Ovaj period počinje već oko 30/31 decembra. Red je pripremiti se za tako naporan mesec koji počinje Novom godinom. Nova godina ima ne jednu nego dve reprize. Jer gde ćeš slavlje u Srbiji koje ne traje tri dana?! A i treba dokazati celom svetu koji je slavi da je mi najbolje slavimo - jer mi smo Srbi! Nakon toga se malo pijucka i jeducka čisto da se zadrži kondicija do najradosnijeg nam hrišćanskog praznika, Božića! E, onda malo nešto kao postimo pa se ožderemo i opijemo da vratimo snagu jadnim ispoštenim telima. Nakon toga uleti sv. Stevan. Pa se tu prišlepaš nekome ako ti to nije slava. Želudac i jetra ti daju znake upozorenja da im i nije baš najbolje, ali ne ti si Srbin i tebi ne sme da bude loše. Rođen si za ovakve ferije. E, onda na red dolazi Srpska Nova godina!!! Eeeej! Pa to je tek razlog za slavlje! Naša nova godina. Tad valja da se onako srpski počastimo i to, naravno, opet tri dana. Jetra i želudac se, mučeni, opet prijave na šalter za žalbe u vašem mozgu, ali džabe. Vi ste se već zalaufali za svetog Jovana, a tu slavu slavi, hvala Bogu, pola Srbije, a samim tim ako ne vi onda većina vaših prijatelja. A ne možeš prijatelja da ispališ za slavu, jel tako? Probaj ovo, e ova ruska salata je odlična moraš da jedeš, vidi pečenje što je lepo, a što imamo pitu - domaći sir sačuvali samo za nas na pijaci, e kolačići su domaći, nisi ove probala pa ne moraš, ne lupaj da ne možeš da jedeš, jedi, uvrediću se, uvrediće mi se mama, i tata koji je išao po meso, i baba koja je dala recept za salatu, tako. Oćeš vina? Ajde još malo! Valja se. Ne treba pominjati da i ovo traje tri dana. Nakon toga si digao sve četiri u vis, dobio šećerne i alkoholne šokove i nisi u stanju da živiš. Lekar? Hoćeš kod lekara? E, pa ne može! Praznici su. I lekari imaju dušu, pobogu. Ako nemaju dušu imaju zimovanje. Šta misliš, što drpaju pare cele godine? Posle par dana oporavka ti si već preživeo januar, doduše sa par (desetina) kila viška, ali sve je ok. Očito se januar usadio i u evoluciju srpskog naroda pa su naši organizmi naučili da preživljavaju ovaj prehrambeno prepijani deo godine.

Nema veze što se sve, uključujući i nas, raspada od svega živog i neživog. Mi volimo januar i ponosimo se njime. Svaki put se u ovo doba godine pitam kad pre prođe ceo mesec. Živeli! 

6 UJUTRU

Urezujem te u podočnjake.
Suze uporno pokušavaju da ih speru. 
Uzalud.
Trebalo je to da urade na početku sudbine,
a ne na kraju razuma. 
Grizem usne da ne izgovorim ono sto hoću. 
Dok krvare kasno je da skupljam hrabrost. 
Šunjam se,
prateći te po mirisu,
spolja sređena, 
unutra uništena.
Lomim kost po kost svojih stopala 
kažnjavajući se što gubim svest. 
Ako stanem možda više neću ustati.
Možda me neće biti. 
Al znam da bih te čak i tada trazila,
tvoja i prokleta,
svoja i oteta.

BELI SAN

Napolju veje.
Opet sam te pustila
i sad mogu samo da brojim pahulje dok se ne vratiš,
da slažem slike tog belog paperja
i čekam da opet čujem tvoj glas.
Prsti su hladni od traženja tebe.
U trepavice se zapleo sneg
koji svaljuje krivicu na sebe što ne mogu da te vidim.
Veje.
Negde se smeješ,
ali ne mogu da čujem.
Šaram po prozoru naša imena.
Klizam se po sećanjima.
Hladno je.
Prizivam tvoj zagrljaj,
a dobijam samo odjeke u vrtlogu pahulja.
Prizivam sve dok ne utonem u beli san kajanja.
Probudiću se.
Probudiću se onda kada i poslednja pahulja padne na srce
i učini ga dovoljno jakim da izdrži čekanje.
Veje.
Veje.
Zavejalo.

MOLBA

Molba:
Verovatno znaš ovog DJ-a koji ti se obraća. Ima prilično zanimljiv repertoar. Neme fiksni datum nastupa, već kad mu se ćefne. Njegov ritam ne možeš da predvidiš i stalno ga menja. U specijalnim prilikama voli da se bavi i beat-boxom. On ima talenat... da oko sebe prikuplja čudnu publiku i to bez da me pita, a ja mu dođem kao neka vrsta menadžera. Kada ga ta ista publika izneveri onda mene maltretira i lomi se. Bukvalno se lomi - sindrom dramljenja velikih zvezda. Nesnosan je, a ne mogu da prekinem saradnju s njim. Kada ga slušaš u stanju si da skroz isključiš mozak. Znaš i sam o čemu ti pričam.
No, da pređemo na stvar. Taj DJ te je zamolio da o'ladiš malo sa njegovim žurkama i da se upristojiš jer će, kako kaže, pući od posla. Poručio ti je da imaš svog DJ-a pa nek' ti on tandrče do zore. Kaže da ćeš onda više ceniti naše žurke i bolje se ponašati na istima.
S ljubavlju,
PR menadžer DJ-a Srce

KAKO NASTAJE ZORA

Postoje one noći koje te stignu. Jednom ili više nego jednom. Češće više nego samo jednom. Obično dolaze u tišini da te ne ometaju dok u nedogled zuriš kroz prozor. Kroz vrtloge dima cigarete po ulici koju gledaš posmatraš sećanja na namerne i nenamerne poglede, nevešte dodire, prećutane reči, prekratak razum i preduga rastajanja. Zatvaraš prozor. Teraš jastuk da trpi sijaset misli na koje se vremenom navikao. Postaje lakše. Gasiš cigaretu. Zatvaraš oči. Znaš da ćeš s druge strane kapaka susresti drugi pogled. Spava ti se. Grčevito se hvataš za san. Samo što ne zaspiš.
A da samo još jednom pogledaš kroz taj prozor kroz koji si do malopre sneno zurio?
Samo još jednom.
I tako svane zora. Uvek je prizove jedan zaljubljeni zanesenjak. Kako? Svako ima svoju tajnu.
Koja je moja?
Rećiću ti posle. Sad gledam kroz prozor.

TI DOLAZIŠ S KIŠOM

Uvek dolaziš s kišom.
Njom spiraš sve neostvarene snove i nadanja.
Pogled ti je čist od te kiše.
Pogledaj, videćeš.
Tvoj glas, iskren poput kapljica koje nemaju šta da izgube, svesne da nestaju pri dodiru sa tlom.
Taj glas instinktivno govori ono što treba. Ni reč više. Ni reč manje.
Pojavljuješ se s kišom dajući lakoću vazduhu svojim mirisom.
Miluješ me i kliziš po meni nevešto poput kapi koje slete na mene u hodu.
Uvek dolaziš s kišom.
Daješ mi je dovoljno, ali me ne puštaš da pokisnem.
Želim da kisnem.
Želim da pevam na toj kiši.
Želim da se posipam njom sjedinjujući je sa svojom kožom.
Potrebna mi je ta kiša.
Ne brini, neću se prehladiti.
Pusti me da sama odlučim kada ću se vratiti po kišobran koji sam ostavila na tavanu uspomena.
Ti si jedina kiša koju volim.
Jedina kiša koju ne želim oterati suncem.
Ti si kiša koja je došla posle zubatog sunca što predugo je varalo svojim lažnim sjajem.
Zagrlio si me svim slikama neba i sveta kraj koga si padao i pustio me da se utopim u tebe,
želeći da i sama postanem kap koja će zaspati skrivena među tvojim usnama.

MOJ (NE)DRAGI (NE)PRIJATELJ

Ja stvarno biram s kim se družim. Došla sam u godine i stanje svesti kada mi nije dovoljno da moj drugar ima koficu dok ja imam lopaticu i da taj drugar ima sličicu koja mi fali da popunim album. Ali neke pojave ti se prikače u životu i ne možeš da ih se otarasiš. Pojave kao što je on. 

Sinoć sam se tako divno provela sa društvom. Klasična kućna bleja sa alkoholom i tonom smejanja bez prestanka. Euforično sam telefonirala sa pojedinim dragim ljudima i smejala se odavde do neba i nazad. Da je Feliks sinoć odlučio da sprovodi svoje đipanje iz svemira, verovatno bi ga izrazito dekoncentrisali moji napadi smeha megafonske glasnoće. Doteturala sam se nekako kući sa sve cvećkom u kosi, javila svima da sam ok stigla, pokorila pola proje i strovalila se u krevet.

I onda je on morao da dođe. Uvukao mi se u krevet znajući da ne mogu da ga oteram sve i da hoću. Zavrteo mi je glavu samo tako. Seo je na mene i mrcvario me celu noć. Nije mu smetala ni moja potpuno razmazana šminka koju nisam imala snage da skinem. Očito sam mu i takva bila nadnaravno lepa. Bilo je sve vrelije. Od njega sam imala nenormalne vizije i snove. Telefon je počeo da mi zvoni od ranog jutra, ali on mi nije dao da se javim. Ščepao me je krvnički u mom rođenom krevetu. U jedanaest ujutru mi je bilo dosta tog orgijanja s njim. Gurnula sam ga od sebe i samouvereno pokušala da ustanem kulirajući njegovu drskost i upornost. 'Oćeš, đavola! Povukao me je nazad i strovalio na jastuk. Naterao me je da ponovo spavamo. Jedva se smilovao da mi dopusti da ustanem negde oko tri popodne. Oterala sam ga kad sam uzela da ručam. Uvek se gadi hrane. Mislim da će dobiti anoreksiju. Ali neka ga! Tako mu i treba. Sela sam i jela lepo kao čovek. Posle noći s njim uvek teram sebe da jedem. Javljao mi se par puta u toku dana i to mi je zadavalo jezive glavobolje. Hvala Bogu, pa je ignorisanje na kraju upalilo. Sad čeka da se opet sretnemo.  Nekad kad ga očekujem on se ne pojavi, a kada mu se apsolutno ne nadam eto ti njega! Dohvati me kao nenormalan. Previše je neiživljen nekad. Nema mu leka skoro uopšte. Isti je kao svi muškarci. Ma, isti je kao svi ljudi. Kad mu je do nekog stalo neće ga puštati ako ga je jednom uhvatio. A ovome je do mene izgleda baš stalo. Neka ga. Počinjem da se navikavam. Nekad pomislim da bi mi falio da ga nema jer uvek dođe posle toliko lepih, a vala i (b)lud(n)ih momenata.
Moj (ne)prijatelj Mamurluk.

PRINC NA BELOM KONJU ILITI GODO

Princ na belom konju je krenuo do svoje princeze. Jahao, jahao. Vetar mu mrsio kosu, on bio sav hrabar i odvažan, lep kao upisan, a dobar na 'leb da ga mažeš. Ma, sve po propisima. Međutim, dečko se umorio. Logično je. Jaše, mukica, ceo dan. I tako je seo u jednu kafanu pored puta u kojoj nije bilo nikoga osim jednog čoveka koji je sedeo sam za stolom. Princ je seo pored njega da mu pravi društvo. Naručili oni jednu turu, gde je jedna tu je i druga, treća sreća, četvrta da se ne svađaju ko je više častio, peta za rastanak, šesta za još jedan rastanak jer su se odmah zgotivili (kako to već biva u kafani), a nakon toga više niko nije brojao.
Negde pred zoru, potpuno pijan, princ upita čoveka sa kojim je pio celu noć: "Prijatelju, ne pitah te, kako se ti zoveš?"
Čovek koji je u tom trenutku video petoduplo uspeo je da izgovori svoje ime: "Godo."
Princ se zaprepastio: "Ali i ja se zovem Godo."
Čovek: "Ne, ne, dragi prijatelju. Ja sam Godo."
Princ nije imao ni snage ni potrebe da se raspravlja već uzviknu ono što je bilo krajnje logično: "U to ime još jedna tura!"

Zato princ na belom konju uvek kasni ili nikad ne dođe. Zato je potpuno opravdano proglašavati prinčevima one koji možda to nisu zaslužili. Zato se, princeze, ne zamarajte čekanjem istog. Doćiće. Valjda. Jednom.

Rado bih još pisala, ali moram da pokupim nešto iz jedne kafane.