Stani u chorus line i pažljivo čitaj! Možda zvuči ti čudno ali osećam da ja sam mjuzikloholičar, baš mi je MILO. Dugo sam u tome bila prilično redak (klinički) slučaj sve dok nisam (u WCu) naletela na još jedan ovakav primerak. Mislim, na tu osobu sam susretala, a što se nismo pozdravljale Boga pitaj. Ne znaju ni Eb, Veber, Fosi - sveti oci to. Tada nisam ni sanjala da će ta dva mjuzikloholičarska slučaja napraviti zajednički mjuzikl i tako započeti nešto u šta svim srcem verujem da će jednog dana biti jako veliko i uspešno (i da će dovesti do one predstave za nas, al nećemo javno o tome da neko ne ukrade ideju). Da nisam srela tog drugog mjuzikloholičara prvenstveno bih izgubila priliku da imam jednog od najdivnijih prijatelja. Prijatelja koji i kada se razdvojimo ne prestaje da bude prijatelj i sa kojim se u suštini savršeno kapiram. Prijatelja sa kojim delim nešto što ni sa kim ne mogu - mjuzikl euforiju, osećaj stvaranja mjuzikla i gajenja istog. Ovaj osećaj koji peva prepevane songove i igra u njihovom ritmu. Patološki mi je nedostajala konekcija mozgova koji se nadovezuju u stvaranju teksta i salvama smeha koje se prolamaju iz oblaka dima iznad dve fotelje. Bila sam jedna krajnja glupača što sam se ne znam zašto udaljila od svega toga. Nisam ni bila svesna koliko mi je sve to falilo. Znala sam da mi je falilo, ali da mi je falilo toliko nisam mogla ni da pomislim. Nedostajale su mi sve moguće provale karakteristične samo za spoj ova dva mjuzikloholičarska mozga i ne želim to više da izgubim. Nedostajao mi je miris kafe, nikotina i zajedničkog sna o Brodveju (smeštenom u bilo koji deo sveta, nebitno dok god ga mi vodimo). Ako se ikada desi da se ne vidimo ovoliki period koliko se nismo viđale, slobodno me baci kod Fred Hani Mamu i proderi mi se frekvencijom replike " 'de je tekst?! " A i ja ću tebe. I protrešću te kao dete ringlov.
Sad zamisli da je sve ovo song (za koji su plaćena prava) sa sve šljokicama, kooookicama, horom, baletom, TRUBADURIMA, orkestrom, sa vrhunskom rasvetom i vrhunskim ozvučenjem (opširna didaskalija).
I šta još sad da dodam na kraju ove pesmice? A, da...! Život je, znaj, KABARE SJAJ.
Ramalamalamakadingadadingadong! Volim te ćureći!
P.S. Vidiš da je lepše kad je tekst celovit,a ne prekinut kad se uživiš u njega, kao što su neki to svojevremeno umeli da rade. :)
P.S.S. Volim te!
Нема коментара:
Постави коментар