OZ

Ugašena cigareta bulji u mene sa groblja svojih sestara.
Po šarama crvenog karmina na filteru tražim inicijale tvog imena.
Lepo joj stoji crveno.
Žali što ga nosim samo kad sam nervozna.
Patološki popravljam karmin kako bi svojim sjajem zasenio moj mrak.
Sve brže se razmazuje kako cigarete odmiču.
Odustajem.
Lepi mi se po prstima,
nestaje.
Palim novu cigaretu.
Smiruje me.
Taj miris podseća na tebe.
Gasim svetlo,
palim džez,
puštam sebe da nestanem
praveći od dima žuti put za Oz.
Lupkam petom o petu.
To bi trebalo da mi ispuni želju, zar ne?
Možda je samo problem u tome što nemam crvene cipele.
Možda je problem u tome što nemam tebe.