Danas je kiša odlučila da nas potopi. Glavobolja. Mamurluk me je posle duže vremena podsetio kako izgleda. Nasilno pijem prejaku kafu sa nedovoljno ratluka koji mi ne prija. Kafu pijem da bih saznala svoju sudbinu. Nekoliko sati kasnije, zajedno kisnemo pašteta sa sirom koga nema i ja. Obe smo podjednako bedne, al bar će želudac da umukne. I eto sreće u pedesetpet dinara. Ili je možda to zato što sam sinoć, po kamo sreće samo pedesetpeti put, shvatila da te čitam lakše nego te dve petice na ceni upravo pojedene paštete.
Нема коментара:
Постави коментар