Zvanično se oseća zima u vazduhu i ona me uvek vraća njemu, tom vuku koji se leti uvek vraća svojoj šumi. Predobro poznajem tragove njegovih šapa, njegov miris i instinkt. Znao je pre mene da sam i ja počela da postajem vuk. On me je tome učio. Čujem svako njegovo zavijanje, a on često zavija da ne ispadne iz štosa. Mami ga sve što je crveno. Ne zato što on tako želi, već zato što je davno izgubio jednu crvenu stvar čiji je izgled zaboravio. Ja sam pre njega znala šta je to. Zašto sada kada ga čekam nisam u crvenom? Zato što je srce crvene boje.
Нема коментара:
Постави коментар