ONI

Njihove ruke drže moje, a ne dodiruju.
Njihovi koraci hodaju sa mnom u suprotnom smeru.
Njihov pogled me gleda, a ja sam slepa.
Izgovaraju reči na koje moje ne umeju da se nadovežu.
Onda ćutimo, a ta tišina se previše dere.
Njihove usne ljube, a moje nestaju.
Njihove misli prolaze kroz mozak i tu ne ostaju.
Oni grle telo kog nema.
Oni vole ženu koja ne postoji.
Oni veruju u laž jer je to jedina istina koju pružam.
Oni su sadašnjost posuta prašinom.
Oni su budućnost sa zaustavljenim kazaljkama.
Oni su alternacija prošlost.
Oni su lek sa isteklim rokom trajanja.
Oni su kraj koji moram stvoriti,
a ja sam u gluvoj sobi na srči naših uspomena
koje urezuju zbogom u moja stopala.
Reč koja neće preći preko mojih usana.
Zbogom ne govore oni koji ostaju.