Onaj prijatelj koji je uvek tu. Onda kada mi treba da vristim iz petnih zila i onda kada mi treba tisina koju je kratko nazvala banja.
Ona me zna bolje od mene same. Zna me u korak i kuda ce taj korak krenuti, dok ona podrazumeva da podje istim putem sa mnom. Ona tera moj strah i tad shvatim kolika je njena snaga. Pusta me da se pravim pametna, cak i kad pojma nemam sta radim, pa me ubedi da sam sama nasla resenje, a ustvari me je ona spasila po ko zna koji put.
Ona zivi na vrhu sveta. Pod njenim prozorom je ceo Beograd, a nad njim je celo nebo. Jednom ce uhvatiti neku zvezdu sa tog neba, ili cak i mesec, ali ce zaboraviti. Ona ne voli mnogo da pamti. To je dobro jer nece zaludeti negde ta nebeska tela ili mi ih pozajmiti kad mi opet zadnje pare odu na cigare.
Nini za svaki osmeh i svu srecnost u proteklih necemo reci koliko godina jer nepristojno je dame i godine stavljati u istu recenicu
Нема коментара:
Постави коментар