On, o kome nikada nisam pisala, došao je krajem leta, bezobrazno zadržavajući leto jer mu se moglo. Taj osećajni egoista je u sred zime donosio miris mora i ukus soli. Tek sada se sećam da u očima zapravo nije nosio ništa. Ne znam kako to ranije nisam primetila. Povremeno se u njima naziralo nešto što bi mi dotaklo srce, ali samo onda kada je to njemu bilo potrebno. Ja sam te trenutke pretvarala u one koji su meni potrebni. Bio je lek da se vratim u tinejdžerku kada sam naglo htela da postanem zrela žena, a nije bilo vreme da to postanem. Sve je činio tako jednostavnim i navukao me na osećaj fjake više nego što bih se navukla na bilo koji porok. Naučio me je da dobijam ono što hoću jer je i on bio takav. Želim da verujem da su to momenti kada je zbog moje detinje zanesenosti zaboravljao da bude egoista. Pod nogama je imao pola sveta i još toliko ga je čekalo da pređe. Sanjao je velike snove koji su se rojili jedni preko drugih. Uglavnom ga je bilo baš briga za te snove. Znao da će uvek doći novi i ostvariće ih ako njemu to bude odgovaralo u tom trenutku. Njega, sa mirisom bure na koži, su svi voleli. Ja ne znam da li sam. Mislim da nisam. Ali sam svakako bila previše zaljubljena, što mi je i trebalo. Momenat mog egoizma. Bila sam zaljubljena do ušiju i tada sam, kad se popnem na prste da ga poljubim, mogla da dotaknem nebo i osetim sunce koje me nikada nije opeklo sve do dana kada smo se rastali. Napravilo mi je sitan beleg. Sitan kao mrav, ne želeći da me povredi već samo da ostavi znak svog uspeha da me je vezao za sebe. Egoistično. Stoji tako tu negde na ovom kuckavom stvorenju od srca da seća kako smo se smejali od jutra do mraka sve do novog svitanja kada bi zaspali umorni od zaboravljanja na sutra. Njemu sutra nikada nije postojalo. Zato i nisam znala kada je sutra, koje je zapravo došlo, iako ga nismo konstatovali, odvelo njega da nastavi svoje osvajanje sveta, a ostavilo miris mora, dogorelih cigara, prevelike količine alokohola, starog roka i zvuk njegovog glasa kada izgovori nadimak kojim me je samo on zvao.
Нема коментара:
Постави коментар