Ovaj grad zaslužuje odu za sve nesanice i lude sne.
Zaslužuje poljubac u nebo po kom mu se svetla ogledaju i u asfalt koji tope moje štikle od kada sam naučila da u njima hodam.
Zaslužuje aplauz za poluraspadnute prevoze od kojih sam bila i gora dok su me u svitanja vozili.
Hvala mu za tople čuburske bureke kod žene sa divnim osmehom, netipičnim za treću smenu.
Ovaj grad zaslužuje da mu se peva sa starosedeocima vrapcima u ritmu kucanja čaša.
Ovaj beli grad vredi svake suze koju je upio i svakog smeha koji je doneo,
pa i onog lažnog što došljaci kače po Knez Mihailovoj.
Da, baš taj grad te je napravio i naučio da hodaš i po asvaltu i po kaldrmi kao po svojoj kući,
da ljubiš i domaće i turiste svim žarom,
da lutaš gde hoćeš i nikad ne zalutaš.
Ludi su oni što odlaze, srećni oni što dolaze,
a najsrećniji oni kojima je besana panorama prvo što su videli kada su prvi put oči otvorili.
Taj i samo taj grad čuje otkucaje srca i zna šta da uradi s njima.
U ovom gradu se pobednici i konjanici takmiče po publici dok odmeravaju štikle pravih i lažnih Beograđanki u njihovom catwalk-u od Terazija do Kališa.
U belom gradu svi su na ti osim lažne finoće i lažnog morala.
Njih ovaj grad trpi da bi se takvi udobnije osećali, sve dok ih, za kaznu, ne ubode kalemegdanskim kamenjem.
Ovaj grad namiguje kraj mesta gde si se ljubio.
Malčice nepristojno zazvižduće kraj mesta gde si neke druge stvari radio.
Njemu pobede i porazi ne remete pogled na sunce što skače u ušće Save i Dunava.
On noću stepuje po krovovima.
Vaspitano zna u koji prozor da zaviri.
Beli grad broji zvezde po Zvezdari i njima kroji sudbine.
Dorćolskim se udvara vračarama sa Vračara dok se cenka za voćke na Paliluli.
Ovaj grad kupa maturante svojim fontanama i hrani umor Moskva šnitom.
Beskrajem se igra na kružnom toku Slavije na čijoj sredini sede samo sanjari.
Ovaj grad krije prvi alkohol i kašljanje prve cigarete.
On zaslužuje odu sve sreće i tuge koje slavi i leči prekopotrebnom bukom i smogom.
Baš ovaj beli grad zaslužuje hvala za odrastanje uz mjuzikl zajedno s kojim me je naučio životu.
Beograd zaslužuje odu jer je čuo prvu pesmu koju sam ikada napisala.
Beograd zaslužuje jedno ogromno volim te,
u svitanje sa razmazanom šminkom pod tonom maskare i šljokica dok se vučem kući,
srećna sa nosem u nebesima zato što ovde pripadam.
Zaslužuje poljubac u nebo po kom mu se svetla ogledaju i u asfalt koji tope moje štikle od kada sam naučila da u njima hodam.
Zaslužuje aplauz za poluraspadnute prevoze od kojih sam bila i gora dok su me u svitanja vozili.
Hvala mu za tople čuburske bureke kod žene sa divnim osmehom, netipičnim za treću smenu.
Ovaj grad zaslužuje da mu se peva sa starosedeocima vrapcima u ritmu kucanja čaša.
Ovaj beli grad vredi svake suze koju je upio i svakog smeha koji je doneo,
pa i onog lažnog što došljaci kače po Knez Mihailovoj.
Da, baš taj grad te je napravio i naučio da hodaš i po asvaltu i po kaldrmi kao po svojoj kući,
da ljubiš i domaće i turiste svim žarom,
da lutaš gde hoćeš i nikad ne zalutaš.
Ludi su oni što odlaze, srećni oni što dolaze,
a najsrećniji oni kojima je besana panorama prvo što su videli kada su prvi put oči otvorili.
Taj i samo taj grad čuje otkucaje srca i zna šta da uradi s njima.
U ovom gradu se pobednici i konjanici takmiče po publici dok odmeravaju štikle pravih i lažnih Beograđanki u njihovom catwalk-u od Terazija do Kališa.
U belom gradu svi su na ti osim lažne finoće i lažnog morala.
Njih ovaj grad trpi da bi se takvi udobnije osećali, sve dok ih, za kaznu, ne ubode kalemegdanskim kamenjem.
Ovaj grad namiguje kraj mesta gde si se ljubio.
Malčice nepristojno zazvižduće kraj mesta gde si neke druge stvari radio.
Njemu pobede i porazi ne remete pogled na sunce što skače u ušće Save i Dunava.
On noću stepuje po krovovima.
Vaspitano zna u koji prozor da zaviri.
Beli grad broji zvezde po Zvezdari i njima kroji sudbine.
Dorćolskim se udvara vračarama sa Vračara dok se cenka za voćke na Paliluli.
Ovaj grad kupa maturante svojim fontanama i hrani umor Moskva šnitom.
Beskrajem se igra na kružnom toku Slavije na čijoj sredini sede samo sanjari.
Ovaj grad krije prvi alkohol i kašljanje prve cigarete.
On zaslužuje odu sve sreće i tuge koje slavi i leči prekopotrebnom bukom i smogom.
Baš ovaj beli grad zaslužuje hvala za odrastanje uz mjuzikl zajedno s kojim me je naučio životu.
Beograd zaslužuje odu jer je čuo prvu pesmu koju sam ikada napisala.
Beograd zaslužuje jedno ogromno volim te,
u svitanje sa razmazanom šminkom pod tonom maskare i šljokica dok se vučem kući,
srećna sa nosem u nebesima zato što ovde pripadam.
Нема коментара:
Постави коментар