KAKO NASTAJE ZORA

Postoje one noći koje te stignu. Jednom ili više nego jednom. Češće više nego samo jednom. Obično dolaze u tišini da te ne ometaju dok u nedogled zuriš kroz prozor. Kroz vrtloge dima cigarete po ulici koju gledaš posmatraš sećanja na namerne i nenamerne poglede, nevešte dodire, prećutane reči, prekratak razum i preduga rastajanja. Zatvaraš prozor. Teraš jastuk da trpi sijaset misli na koje se vremenom navikao. Postaje lakše. Gasiš cigaretu. Zatvaraš oči. Znaš da ćeš s druge strane kapaka susresti drugi pogled. Spava ti se. Grčevito se hvataš za san. Samo što ne zaspiš.
A da samo još jednom pogledaš kroz taj prozor kroz koji si do malopre sneno zurio?
Samo još jednom.
I tako svane zora. Uvek je prizove jedan zaljubljeni zanesenjak. Kako? Svako ima svoju tajnu.
Koja je moja?
Rećiću ti posle. Sad gledam kroz prozor.