Ja stvarno biram s kim se družim. Došla sam u godine i stanje svesti kada mi nije dovoljno da moj drugar ima koficu dok ja imam lopaticu i da taj drugar ima sličicu koja mi fali da popunim album. Ali neke pojave ti se prikače u životu i ne možeš da ih se otarasiš. Pojave kao što je on.
Sinoć sam se tako divno provela sa društvom. Klasična kućna bleja sa alkoholom i tonom smejanja bez prestanka. Euforično sam telefonirala sa pojedinim dragim ljudima i smejala se odavde do neba i nazad. Da je Feliks sinoć odlučio da sprovodi svoje đipanje iz svemira, verovatno bi ga izrazito dekoncentrisali moji napadi smeha megafonske glasnoće. Doteturala sam se nekako kući sa sve cvećkom u kosi, javila svima da sam ok stigla, pokorila pola proje i strovalila se u krevet.
I onda je on morao da dođe. Uvukao mi se u krevet znajući da ne mogu da ga oteram sve i da hoću. Zavrteo mi je glavu samo tako. Seo je na mene i mrcvario me celu noć. Nije mu smetala ni moja potpuno razmazana šminka koju nisam imala snage da skinem. Očito sam mu i takva bila nadnaravno lepa. Bilo je sve vrelije. Od njega sam imala nenormalne vizije i snove. Telefon je počeo da mi zvoni od ranog jutra, ali on mi nije dao da se javim. Ščepao me je krvnički u mom rođenom krevetu. U jedanaest ujutru mi je bilo dosta tog orgijanja s njim. Gurnula sam ga od sebe i samouvereno pokušala da ustanem kulirajući njegovu drskost i upornost. 'Oćeš, đavola! Povukao me je nazad i strovalio na jastuk. Naterao me je da ponovo spavamo. Jedva se smilovao da mi dopusti da ustanem negde oko tri popodne. Oterala sam ga kad sam uzela da ručam. Uvek se gadi hrane. Mislim da će dobiti anoreksiju. Ali neka ga! Tako mu i treba. Sela sam i jela lepo kao čovek. Posle noći s njim uvek teram sebe da jedem. Javljao mi se par puta u toku dana i to mi je zadavalo jezive glavobolje. Hvala Bogu, pa je ignorisanje na kraju upalilo. Sad čeka da se opet sretnemo. Nekad kad ga očekujem on se ne pojavi, a kada mu se apsolutno ne nadam eto ti njega! Dohvati me kao nenormalan. Previše je neiživljen nekad. Nema mu leka skoro uopšte. Isti je kao svi muškarci. Ma, isti je kao svi ljudi. Kad mu je do nekog stalo neće ga puštati ako ga je jednom uhvatio. A ovome je do mene izgleda baš stalo. Neka ga. Počinjem da se navikavam. Nekad pomislim da bi mi falio da ga nema jer uvek dođe posle toliko lepih, a vala i (b)lud(n)ih momenata.
Moj (ne)prijatelj Mamurluk.
Moj (ne)prijatelj Mamurluk.
Нема коментара:
Постави коментар