KIŠA

U sumrak je lila kiša. 
Hladno i besciljno udarala o beton. 
Disanja su namerno bila sve tiša i tiša. 
Ređala su setu nad štetom. 

Čula sam ti glas, 
a nežnost se negde od kiše skrila. 
Znala sam da tu,pod tim kapljicama i dalje ima nas, 
samo sam nemo produžila. 

Ne znam dal si pogledao. 
Ne volim se okretati za sobom. 
Da li si isto što i ja tad osećao, 
ostalo je pod kišom zajedno s tobom.