Sredom imam dvadesetdve godine. Ponosno sasipam dve litre piva. Naglašavam da to radim ženstveno u crnoj čipkanoj haljini. Dobro, pivo nije toliko ženstveno, ali ja ga volim. Sredom mi je glava visoko gore u oblacima zato što pevaš Ti živiš u oblacima mala. Volim te oblake. Na zemlji je previše dosadno i onaj beton je, brate, neudoban. Tog dana se smejem jer me ti previše, jezivo previše, znaš. Sredom imam abnormalnu euforiju kojom okrećem sve ringišpile na svetu, palim sve vatromete koji su ikada napravljeni i bahato pravim kišu zvezda padalica, unapred znajući da mi je potrebna samo jedna da poželim želju. Danas je sve crveno i čokoladno. Malo je lelujavo od piva, ali ja volim to lelujavo. Sredom ne stižem da jedem. Jedem jedan topli sendvič dok urlam od smeha. Ugrabila sam sve ljude koje volim da budu pored mene. I mi se volimo tako lelujavo, crveno i čokoladno. Jezik mi je precrven od piva od borovnice. Sreda mu je rekla da bude takav. Danas se ne priznaje ništa osim slatkiša i šljokica. Anarhistički posedujem današnji dan dok pod trepavice, preteške od ovoliko maskare, (konstatujem da je svakim dvadesetosmim novembrom ima sve više, jadne trepavice) skrivam tvoj pogled koji nikada neću zaboraviti. More, hoću, bre, da se lepo srpski izrazim, (nisam nikada bila ovoliko patriotski nastrojena) ovako da se osećam cele godine! Odrasla preterano nisam, ne nadaj se. No, nisi ni ti, tako da se ni na tvom, a vala ni na mom mestu, ne bih upuštala u takmičenje zrelosti i poraslosti (moja reč i skroz je prihvatljiva). Sreda ima tijaru. Jeste, ima je. Pa šta ako je kič. Uvek sam verovala u kič sa ukusom. Pogotovo sredom. Sreda je mjuzikl. Dobro, meni je svaki dan mjuzikl samo se muzički žanrovi menjaju. Danas lepršaju pernate lepeze, reflektori se ne gase (osim kad duvam svećice; radi boljeg efekta). Danas je ceo orkestar u pripravnosti i na mojoj play listi. E, danas je i cirkus veseo! Sva nebeska tela se vrte oko mene. Ama, danas je dan koji treba da bude primer za ugled svim ostalim danima. Sreda. U sred srede sam. U centru sveta. I lepo mi je ovde. Nešto, iskreno, i ne vidim razlog da se pomerim iz tog centra. Budimo realni!
Sreda je razmažena, zapažena, predivna, čarobna i zaljubljena.
Sreda uliva nadu.
Sredom si tu i tada me je baš briga šta radi četvrtak bez obzira što će me opaliti čekićem po glavi.
Definitivno sam tvoja pa i meni treba neko vlasništvo i nekako bi to baš trebalo da bude sreda.
Sredom te volim prvi put sa dvadesetdve godine.
Нема коментара:
Постави коментар