Misliš da ću uvek biti tu?Da ću čekati da se vratiš koliko god puta da se kazaljke obrnu?
Neću.
Iako i dalje zastanem u kišnom oktobru.
Odlazim.
Koraci su teški.
Odlazim i pokušavam da ne osećam kako se stopala čupaju iz lanaca.
Nema suza.
Odavno su zabranjene na ovom putu.
Nisam tu.
Pustila sam te po prvi put.
Prepustila sam se
inerciji,razumu,ponosu.
Srce nije više smer.
Zažmurila sam dečije jako kao da se plašim da otvorim oči.
I plašim se,
ali strah je po prvi put bolji od junačenja.
Odlazak je po prvi put pobedio ostajanje.
Dođi!
Videćeš da me više nema.
Hodam.
Ubrzavam.
Trčim.
Zaboravila sam deo srca dok sam te čekala.
Zadrži ga.
Kad nekog dugo čekaš,
ne može od čekanja da ne ostane trag koji potvrđuje njegovo postojanje
u vremenu rastopljenom,
prostoru pretesnom,
usnama gorkim,
rukama praznim.
Нема коментара:
Постави коментар