Lutamo po celom svetu tražeći ono što je vrlo često sve vreme bilo pored nas. Bahatost ili nešto drugo, ne znamo. Imamo dvadeset i kusur pa nam se može. J.be nam se što sanjamo isto, želimo isto, ti si isti ja, ja sam ista ti. Mi imamo godine kada možemo da gazimo preko srca, naših i tuđih. Ne obaziremo se mnogo na izbore koje pravimo jer nam se i to može. Tonu ljudi držimo u rezervi i ako su nam više nepotrebni nego potrebni. Znamo da će doći tren kad zaboli nas sva srča srca pod stopalima, ali mi ćemo se i tad praviti silno veliki. Ti lutaš i ja lutam. Što je najgore, mi se sudaramo u tom lutanju, ali se pravimo da ne primećujemo jedno drugo. Ja sam uvek u štiklama. Zbog tebe, zbog sebe, ko će ga znati. Zato sam se umorila. Samo zato. Nije do srca. Nije! Stala sam u lutanju. Ne čekam te. Samo želim da se izujem.
Možda.
Možda.
Нема коментара:
Постави коментар