Novogodišnje odluke, pojava koja se manifestuje kod preterano ambicioznih, preterano dokonih ili preterano optimističnih ljudi. Faza kroz koju svi prolazimo obećavajući sebi brda i doline samo da bi sami sebi bili mnogo cool. Nakon svih tih iscrpnih odlučivanja i planiranja shvatimo da u životu ne treba ništa planirati jer nemanje velikih očekivanja je imanje radosti života.
Često pokušam da sastavim listu od bar tri odluke, kao treća sreća, ali ne stignem ni da ih zamislim. Detinjasta sam, ne volim obaveze koje mi se same tako nametnu po nekom pisanom ili nepisanom pravilu. Ne volim granice i unapred zacrtane puteve. Hoću da udaram glavom o zid bez odluke koja će mi pomoći da ga zaobiđem. Eto, baš mi se udara. Čak sam ga i okitila da bude u skladu sa prazničnom euforijom. Odluke planiraju. Život se ne planira. To je dosadno. Dosada je bolest, bolest te koči, život se ne koči.
Novogodišnje odluke zameni sa novogodišnjim željama! One su čarobnije i lepše se slažu uz jelku. Na njima zveckaju praporci. Ako ne čuješ, ne slušaš dovoljno pažljivo! Za želje strepiš da li će da se ostvare, a odluke su dosadne i strepe da li ćeš ti da ih ispoštuješ. Ne treba ih primećivati. Treba se prepustiti željama, pa kako ti one skroje godinu i sreću, tako ti je. Prepuštanje je puštanje života da se smesti u tvoje ruke na način na koji bi trebalo. Zagrej ih ljubavlju da se život ne smrzne. I želi! Želi iz petnih žila dok ti ne popucaju pertle.
Palim lampice, kačim imelu, glancam ukrase i želim najneverovatnije stvari, da ih u inat svim pravilima i odlukama ostvarim.
Ho,ho,ho!
Нема коментара:
Постави коментар