BABE AMAZONKE U GSP-U

Ja ne znam da li će dvadesetprvog biti smak sveta, ali i ako bude babe će jedine preživeti! Da, babe! Ako mi ne verujete dovoljno je samo da uđete u gradski prevoz, naravno ako vam one do dopuste.

Dolazim ja jutros na stanicu. Čekam trolu. Sneg veje. Noge mokre. Zima. Kasnim na fax. Sve regularno. Stanica se puni ljudima. Prevoza nema. Do mene nekoliko baba krajnje naivno počinje komunikaciju. Kako su se našle i prepoznale da mi je znati! One kreću da kunu prevoz koga nema, a živahnost im je već na priličnom nivou. Dobro, možda je to zbog prazničnog duha. Nije ok sumnjati u tako stare žene. Stiže napokon taj prevoz taman kad su htele da očerupaju nekog slepog miša pa da bajaju na višem stepenu. Vrata trole se otvaraju. Ja pokušavam da uđem. Horda baba kreće preko mene. Laktaju se i nogataju. One moraju ostvariti svoju misiju! Ući prvi u prevoz! Uguraše me u već prepun prevoz i nastavljaju da me guraju sve dok poslednji primerak njihove bojne linije nije ušao. Tek sad je jasnije. Ono na stanici je njihova strategija. One su programirane da se udružuju čim se nađu na istoj stanici kako bi lakše osvojile prevozno sredstvo. Uspevam ja nekako da uđem u prevoz kad tamo već jedna četa baba plus ova s moje stanice. I tako ja shvatam da sam okružena babama! Ispred mene babe, iza mene babe! Babe na sve strane. Babe u bundama, babe u perjanim jaknama, babe u kaputima...Sajam baba! Odvažno stoje, bez znakova nemoći i starosti, spremne da bez razmišljanja opauče mlađe saputnike koji slučajno naruše njihovo putovanje u dotičnoj troli. Neka devojka komentariše kako se trola nakrivila od težine. Mislim se, kako i ne bi od toliko veštačkih vilica, kukova, i ko zna čega sve ne. Dolazimo do stanice Slavija. Ja bih sirota da izađem. Nije prošao ni sekund kada sam shvatila da sam upravo postala žrtva ove metuzalemske čete koja je takođe htela da izađe. Jer to je, ako niste znali, misija dva! Izaći prvi iz prevoza! Sneg je! Vanredne okolnosti zahtevaju vanredne mere! Odjednom, mene kreće iz prevoza da izgurava horda besnih baba. Ja nalećem na ljude ispred sebe. Pokušavam ovim gospođama amazonkama da objasnim da ne mogu brže da izađem iz prevoza jer ima još ljudi ispred, ali ko sam uopšte ja da se usprotivim stogodišnjoj snazi koja mora iste sekunde kad je zacrtala da kroči na tlo Slavije.

Završila sam predavanje, popila kafu i ušla u prevoz. Bilo je slobodno mesto i sela sam. Na sledećoj stanici ušla je jedna amazonka. Sama, bez svojih saboraca. Moja reakcija na njenu pojavu bila je naprasna zainteresovanost za prekrasni snežni pejzaž koji se video kroz prozor trole.

Eto vam ga na!

Raskoljnikove, vrati se! Sve ti je oprošteno!